Osnivanje DOO u Srbiji: koraci pre i posle APR prijave

Osnivanje DOO u Srbiji danas se sprovodi elektronskim putem preko Agencije za privredne registre (APR), ali uspešna registracija društva počinje mnogo pre popunjavanja elektronske prijave.

Pre podnošenja prijave potrebno je odlučiti ko će biti članovi društva i kolike će udele imati, ko će biti direktor, na koji način će društvo biti zastupano, gde će se nalaziti sedište, koja će biti pretežna delatnost i kako će biti uređen osnovni kapital.

Kod društva sa više članova posebno je važno unapred razmotriti način upravljanja,
donošenja odluka i budućeg prenosa udela. APR registracija sama po sebi ne rešava odnose između članova društva.

Praktičan redosled je zato jednostavan: prvo se donose odluke osnivača, zatim se priprema osnivački akt i organizuje njegovo potpisivanje, potom se podnosi elektronska prijava APR-u, a nakon registracije sledi nekoliko dodatnih koraka neophodnih za početak redovnog
poslovanja.

Da li je DOO odgovarajući oblik za vaš planirani posao?

Društvo sa ograničenom odgovornošću može biti odgovarajući izbor kada želite da poslovanje obavljate preko posebnog pravnog lica, kada postoji više osnivača ili kada želite jasnije da odvojite poslovnu imovinu i obaveze društva od lične imovine članova.

Članovi DOO imaju udele u osnovnom kapitalu i, po pravilu, ne odgovaraju za obaveze društva. Međutim, ograničena odgovornost nije apsolutna. Zakon poznaje situacije u kojima može doći do odgovornosti člana društva, zbog čega DOO ne treba posmatrati kao potpuno isključenje svakog ličnog rizika.

Kod preduzetnika je polazna tačka drugačija, jer preduzetnik posluje kao fizičko lice i za obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti odgovara svojom imovinom.

Izbor između DOO i preduzetnika zato ne treba svesti samo na brzinu registracije, visinu početnog kapitala ili troškove. Važni su priroda posla, poslovni rizik, planirani promet, broj lica koja ulažu, način donošenja odluka i planovi za budući razvoj poslovanja.

Ako dva ili više lica zajedno osnivaju društvo, već pre registracije treba razjasniti ko
vodi svakodnevno poslovanje, ko donosi odluke o važnim pitanjima, kakva su glasačka prava članova i pod kojim uslovima neko može kasnije preneti svoj udeo.

Odluke koje treba doneti pre izrade osnivačkog akta

Pre izrade osnivačkog akta korisno je sastaviti jasnu listu svih podataka i pitanja koja
osnivači treba da usaglase.

Najvažnije odluke odnose se na:

• članove društva i njihove udele;
• direktora ili direktore;
• način zastupanja društva;
• poslovno ime;
• sedište društva;
• pretežnu delatnost;
• osnovni kapital i vrstu uloga;
• rok za uplatu ili unošenje uloga;
• način donošenja odluka kada postoji više članova.

Kod jednočlanog DOO sve bitne odluke donosi jedno lice. Kada društvo ima više članova, formalni podaci za APR predstavljaju samo deo pitanja koja treba urediti.

Članovi mogu imati potrebu da detaljnije urede glasanje, upravljanje, dodatno finansiranje društva, prenos udela, pravo preče kupovine ili situaciju u kojoj neko od članova želi da izađe iz društva.

Poslovno ime, sedište i pretežna delatnost

Pre izrade konačne dokumentacije potrebno je proveriti da li je željeno poslovno ime
podobno za registraciju.

Pretraga postojećih poslovnih imena može se izvršiti preko APR-a. Prethodna provera može ukazati na postojanje istog ili sličnog naziva i omogućiti da se alternativno rešenje pripremi pre podnošenja prijave.

Sedište društva mora biti tačno određeno i podaci u osnivačkom aktu i prijavi moraju biti međusobno usklađeni.

Pretežna delatnost bira se prema stvarno planiranom poslovanju društva. Registracija određene pretežne delatnosti ne znači automatski da su ispunjeni svi posebni uslovi koji mogu biti potrebni za obavljanje regulisane delatnosti.

Direktor i način zastupanja

Član društva i direktor nisu isto..
Član ima udeo u društvu, dok direktor vodi poslove društva i predstavlja ga prema trećim licima u okviru zakonskih i registrovanih ovlašćenja.
DOO može imati jednog ili više direktora. Kada ih ima više, već prilikom osnivanja treba razmotriti na koji način će zastupati društvo i da li će svaki direktor moći da postupa samostalno ili će za određene radnje biti potrebno zajedničko postupanje.
Kod više osnivača ovo pitanje ne treba rešavati samo formalno. Način zastupanja treba da odgovara načinu na koji će društvo stvarno funkcionisati.

Osnivački akt DOO

Osnivački akt je osnovni akt društva.

Kada DOO osniva jedno lice, osnivački akt je odluka o osnivanju. Kada društvo osniva više lica, osnivački akt je ugovor o osnivanju.

Osnivački akt sadrži, između ostalog, podatke o članovima, poslovnom imenu i sedištu, pretežnoj delatnosti, osnovnom kapitalu, ulozima članova, procentima njihovih udela i načinu upravljanja društvom.

Na primer, ako jedan član ima 60%, a drugi 40% udela, sama činjenica da su procenti upisani u registru ne rešava sva pitanja njihovog međusobnog odnosa. Treba razmotriti ko odlučuje o određenim poslovnim pitanjima, koja većina je potrebna, pod kojim uslovima se udeo može preneti i kako će se rešavati situacije u kojima interesi članova više nisu isti.

Minimalni osnovni kapital DOO

Minimalni osnovni kapital društva sa ograničenom odgovornošću iznosi 100 dinara, osim kada je za određenu delatnost posebnim zakonom propisan viši iznos.

Ulog može biti novčani ili nenovčani.

Važno je da se osnovni kapital ne mora nužno uplatiti odmah prilikom osnivanja. U
osnivačkom aktu određuje se rok u kojem će član uplatiti ili uneti svoj ulog, a taj rok ne može biti duži od pet godina od dana donošenja osnivačkog akta.

Zato pitanje kapitala ne treba posmatrati samo kao unošenje iznosa od 100 dinara u prijavu. Potrebno je jasno odrediti ko se obavezuje na koji ulog, njegovu vrednost i rok u kojem će obaveza biti izvršena.

Zašto je sadržaj osnivačkog akta posebno važan kod više članova?

APR-u su potrebni propisani registracioni podaci, ali poslovni odnos između članova često zahteva mnogo više od toga.

Kada društvo ima dva ili više članova, potrebno je razmisliti o pitanjima kao što su:

• način odlučivanja;
• većine potrebne za donošenje važnih odluka;
• imenovanje i razrešenje direktora;
• dodatno finansiranje društva;
• prenos udela;
• ulazak novog člana;
• izlazak postojećeg člana;
• postupanje u slučaju neslaganja između članova.

Ako se ta pitanja ostave za trenutak kada spor već nastane, mogućnosti za jednostavno rešenje obično su manje.

Zato osnivački akt ne treba posmatrati samo kao dokument potreban za registraciju, već kao osnov budućeg funkcionisanja društva.

Elektronska prijava za osnivanje DOO preko APR-a

Od 17. maja 2023. godine prijava za osnivanje privrednog društva podnosi se APR-u
isključivo elektronskim putem.

To znači da se osnivanje DOO više ne završava predajom papirne prijave na šalteru, već kroz APR sistem za elektronsku registraciju.
Pre podnošenja prijave potrebno je proveriti da li su podaci u osnivačkom aktu i prijavi potpuno usklađeni.
Uz prijavu se, u zavisnosti od konkretnog slučaja, dostavljaju osnivački akt, dokazi o
identitetu članova, dokumentacija koja se odnosi na zastupanje i druga dokumenta potrebna za registraciju.
Kada postoji strani osnivač, punomoćje ili dokument izdat u inostranstvu, potrebno je unapred proveriti u kojoj formi dokument može biti korišćen u postupku pred APR-om.

Elektronski potpis i dokumentacija iz
inostranstva

Za elektronsko osnivanje važno je unapred utvrditi ko će potpisivati osnivački akt i ko će podneti prijavu.

Kvalifikovani elektronski sertifikat koristi se za elektronsko potpisivanje dokumenata i rad u postupku e-registracije.

Ako osnivač nema odgovarajući elektronski sertifikat, nalazi se u inostranstvu ili se
koriste dokumenta izdata van Srbije, pripremu treba organizovati pre nego što se započne popunjavanje prijave.

U zavisnosti od države izdavanja dokumenta i međunarodnih sporazuma koji se primenjuju, može biti potrebna overa potpisa, apostille ili puna legalizacija, kao i prevod dokumenta na srpski jezik.

Ne postoji jedno tehničko rešenje koje odgovara svakom stranom osnivaču. Potrebno je proveriti konkretnu dokumentaciju i način na koji će ona biti dostavljena u elektronskom postupku.

Koliko traje osnivanje DOO?

APR o uredno podnetoj registracionoj prijavi odlučuje u zakonskom roku od pet radnih dana od dana prijema prijave.
To, međutim, ne znači da kompletno osnivanje društva u svakom slučaju traje pet dana.
Ukupno vreme zavisi od toga koliko je potrebno za pripremu osnivačkog akta, usaglašavanje odnosa između članova, pribavljanje elektronskih potpisa, pripremu stranih dokumenata i ispunjavanje drugih uslova pre podnošenja prijave.
Kada je dokumentacija unapred pravilno pripremljena, sama registraciona faza je relativno kratka.

Šta sledi kada APR donese rešenje?

Rešenje APR-a stiže u formi elektronskog dokumenta.
Po prijemu rešenja prvo treba proveriti da li su registrovani podaci tačni: poslovno ime, sedište, članovi, udeli, direktor i način zastupanja.

Registracijom društvo dobija matični broj, a kroz jednošalterski sistem obezbeđuje se i dodela PIB-a.
Međutim, prijem APR rešenja nije kraj procesa.
Nakon registracije potrebno je organizovati otvaranje poslovnog računa kod banke, urediti računovodstvo, izvršiti obaveze u vezi sa osnovnim kapitalom u skladu sa osnivačkim aktom i proveriti poreske i druge obaveze koje proizlaze iz konkretne delatnosti.

Evidentiranje stvarnog vlasnika

Nakon osnivanja posebno treba voditi računa o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.
Novoosnovano društvo dužno je da podatke o stvarnom vlasniku evidentira najkasnije u roku od 30 dana od dana registracije i da uz evidentiranje učita dokumentaciju na osnovu koje je
stvarni vlasnik određen.
Postoji i mogućnost da se evidentiranje stvarnog vlasnika izvrši već u okviru elektronske prijave za osnivanje društva.
Prema važećim pravilima, registrovani subjekt ima i obavezu godišnje provere tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku.
Zbog toga evidentiranje stvarnog vlasnika ne treba posmatrati kao jednokratnu formalnost koja se završava neposredno nakon osnivanja.

Kontrolna lista nakon registracije DOO

Nakon prijema APR rešenja proverite najmanje sledeće:

1. APR rešenje i registrovane podatke – da li su poslovno ime, sedište, članovi,
udeli, direktor i način zastupanja pravilno evidentirani.
2. Poslovni račun – koja dokumentacija je potrebna banci za konkretno društvo i lica
koja će raspolagati računom.
3. Osnovni kapital – da li je ulog već uplaćen ili je osnivačkim aktom određen
kasniji rok.
4. Stvarnog vlasnika – da li je izvršeno pravilno evidentiranje i učitana potrebna
dokumentacija.
5. Računovodstvo i poreze – koje obaveze nastaju u odnosu na delatnost, promet i
način poslovanja društva.
6. Interne i ugovorne odnose – da li su potrebni ugovori o radu, ugovori sa
direktorima, poslovni ugovori, interni akti ili druga dokumentacija pre početka
redovnog poslovanja.

Osnivanje DOO kada je osnivač ili direktor stranac

Strano fizičko ili pravno lice može biti osnivač DOO u Srbiji, a strani državljanin može
biti i direktor društva.

Kod stranog fizičkog lica kao dokaz identiteta koristi se odgovarajuća strana isprava, dok se kod stranog pravnog lica pribavlja dokumentacija iz registra države u kojoj je to lice registrovano.

Dokumentacija iz inostranstva zahteva dodatnu proveru pre podnošenja APR prijave. U zavisnosti od države porekla dokumenta, može biti potreban odgovarajući oblik legalizacije i prevod.
Posebno je važno razlikovati status osnivača ili direktora društva od prava stranca da boravi i radi u Srbiji.
Samo osnivanje DOO, sticanje udela ili imenovanje stranca za direktora ne daje automatski pravo na boravak i rad u Republici Srbiji.
Ako strani državljanin planira da živi u Srbiji i radi u društvu koje je osnovao ili u
kojem je direktor, pitanja privremenog boravka i prava na rad rešavaju se u posebnim postupcima.
Više o tome može se pročitati u tekstovima o pravu stranaca, privremenom boravku i jedinstvenoj dozvoli za boravak i rad u Srbiji.

Koliko košta osnivanje DOO?

Ukupan trošak osnivanja ne treba posmatrati kao jednu unapred određenu cenu.
Naknada APR-a proverava se prema važećem cenovniku Agencije, dok dodatni troškovi zavise od konkretnog slučaja.
Na ukupan trošak mogu uticati:

• broj osnivača;
• način potpisivanja dokumentacije;
• postojanje stranih osnivača;
• prevod dokumentacije;
• apostille ili druga legalizacija;
• punomoćja;
• način uređivanja odnosa između članova;
• potreba za dodatnom pravnom ili računovodstvenom dokumentacijom.

Jednočlano društvo sa domaćim osnivačem i jednostavnom strukturom nije ista situacija kao društvo sa više članova, stranim osnivačima ili složenijim pravilima upravljanja.

Kada je individualna pravna provera posebno korisna?

Individualna pravna provera posebno je korisna kada postoji više osnivača ili direktora, kada dokumentacija potiče iz inostranstva, kada postoje posebni odnosi između članova ili kada je potrebno detaljnije urediti upravljanje i budući prenos udela.
U takvim situacijama osnivanje DOO nije samo tehničko popunjavanje APR prijave.
Potrebno je proveriti da li su osnivački akt, ovlašćenja, način zastupanja i prateća
dokumentacija međusobno usklađeni i da li struktura društva odgovara poslovnom odnosu koji osnivači žele da uspostave.

Ukratko: osnivanje DOO korak po korak

Praktičan redosled osnivanja DOO može se prikazati kroz nekoliko koraka:

1. odlučite ko su članovi društva i koliki su njihovi udeli;
2. odredite direktora i način zastupanja;
3. izaberite poslovno ime, sedište i pretežnu delatnost;
4. uredite osnovni kapital i rokove za uplatu ili unošenje uloga;
5. pripremite i potpišite osnivački akt;
6. pripremite dokumentaciju za elektronsku prijavu;
7. podnesite prijavu APR-u;
8. nakon registracije proverite podatke iz rešenja;
9. otvorite poslovni račun i organizujte računovodstvo;
10. uredite pitanje stvarnog vlasnika, kapitala i drugih obaveza nakon registracije.

Kada postoji više osnivača, dokumentacija iz inostranstva ili pitanje boravka i rada
stranog direktora, pojedinosti je korisno proveriti pre podnošenja prijave, jer se naknadno otklanjanje problema često pokazuje složenijim od pravilnog uređivanja odnosa na početku.
Ovaj tekst pruža opšte informacije o osnivanju DOO u Srbiji i ne predstavlja pravni savet za pojedinačan slučaj.

Dodatne informacije o osnivanju i poslovanju privrednih društava dostupne su u okviru oblasti korporativnog i trgovinskog prava na zvaničnoj internet stranici MB Law – Zajedničke advokatske kancelarije Marković & Bogdanović. Za pitanja koja zahtevaju procenu konkretnog osnivačkog odnosa ili dokumentacije moguće je koristiti i kontakt kancelarije.